Slavimo dan rođenja Isusa Hrista?

Jedan Božić je prošao, a evo dolazi nam i drugi. Hrišćanski svet slavi rođenje rodonačelnika religije, božjeg sina, Isusa Hrista.

Interesantno je da taj datum nije zapisan niti u jednom ranohrišćanskom rukopisu i ne postoji niti jedan podatak o datumu rođenja Isusa, niti se čovek o kom se govori zvao tim imenom. Kalendar zapadne civilizacije počinje brojanje godina od godine rođenja Isusa, što bi značilo da ovih dana slavimo 2016 godina od rođenja bogodeteta, a da li je tako?

Po svim izvorima Isus je rođen pri kraju vladavine hebrejskog cara Iroda (Herod Veliki), koji je vladao do 4. godine pre naše ere. Datum rođenja nije bio poznat u prva tri veka naše ere, niti se slavio. Profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Černovcima sa početka prošlog veka, Jevsevije Popović, u svom obimnom delu Opšta crkvena istorija o ustanovljenju proslavljanja Božića pomenutog decembarskog dana saopštava sledeće: Stari su pre kraja IV stoleća uzimali čas 20. april, čas 19. maj, čas 6. januar, čas 25. decembar kao dan rođenja Hristova, ali većina zapadnjaka 25. decembar; zato se 25. decembar od 1. polovine IV stoleća i slavi na Zapadu kao dan rođenja Hristova, dok se na Istoku to isprva ne čini. Na Istoku se uspomena na rođenje i krštenje Hristovo slavila jednog dana i to 6. januara, a tek počev od kraja IV stoleća pošao je i Istok primerom Rima i Zapada, te je počeo rođenje Hristovo slaviti 25. decembra; 6. januar zadržali su na Istoku za proslavu uspomene na krštenje Hristovo na Jordanu, a na Zapadu su ga posvetili uspomeni na pozdrav novorođenčeta Spasitelja od strane maga. Praznik krštenja Isusovog, Bogojavljenje, slavi se po novom kalendaru 19. januara.

Ako pogledamo okolnosti u kojima je Isus rođen, možemo zaključiti da je taj datum i za same roditelje novorođenčeta bio nešto što se nije isticalo, već se pre skrivalo, kao i samo dete.

unsplash
Foto: Unsplash

Marija (hebrejski Mirjam), majka deteta, bila je trudna pre braka, što je po tadašnjim moralnim i verskim zakonima bilo nedopustivo. Možda otuda i priča o putovanju iz Nazareta u Vitlejem radi popisa, jer u takvim okolnostima je bilo mnogo bezbolnije poroditi se van svog mesta stanovanja (takođe Vitlejem je mesto rođenja cara Davida). Kasnije izbeglištvo u Egipat je u Novom zavetu opisano kao bežanje od progona cara Iroda koji se bojao proroštva o rođenju novog judejskog cara. Ubijanje sve muške dece mlađe od dve godine, koje je opisano u Novom zavetu, nikada nije dokazano i pretpostavlja se da je to smišljena priča jevanđelista kako bi se opravdalo izgnanstvo u Egipat i uklopilo u Osijino proročanstvo: Iz Misira dozvah sina svojega (Os 11.1).

Lutanje Isusovih roditelja u vreme rođenja i prvih godina njegovog života je vrlo verovatno bilo uzrokovano jedino činjenicom da je Marija zatrudnela nevenčana i bilo je neophodno sačuvati se od pritiska sredine.

Nedostatak priče o životu Isusa između dvanaeste i dvadeset osme godine je takođe zanimljiv. Postoje teorije da je pobegao od kuće u ranom pubertetskom dobu i da je lutao svetom tragajući za mudracima, obilazeći manastire. Život jednog vanbračno začetog deteta po povratku iz Egipta sigurno nije bio lak u represivnoj sredini. Čak se iznose činjenice da je boravio u Indiji i nekim manastirima u podnožju Himalaja. Sličnosti hrišćanske etike sa budizmom su vidljive, o čemu ćemo pisati neki drugi put.

Po istraživanjima i tvrdnjama nekih šamana, Marija je bila žrtva silovanja, što je teško prihvatljiva činjenica danas, kao što je bila i onda. Ova tvrdnja ima logike, jer u to surovo vreme u  perifernim rimskim provincijama retko koja mlada žena je mogla da izbegne silovanje osvajača ili drugih nasilnika. Šamani i ostali koji se bave spiritualnim istraživanjem prošlosti, ističu da Isus jeste bio veliki mudrac, učitelj i značajna ličnost, ali da svakako nije bezgrešno začet, kako kanonska učenja ističu. Nekanonska učenja i kasnije otkriveni tekstovi iz ranohrišćanskog perioda takođe opovrgavaju takvu tvrdnju. Islam takođe poštuje Isu, ali kao čoveka i jednog od božjih proroka.

Poznato je da je bezgrešno začeće i praznik Bezgrešnog začeća Blažene Device Marije uveo papa Siksto IV 1476. godine, a slavi se 8. decembra. Dogmu je svečano proglasio papa Pio IX u poslanici Ineffabilis Deus, 8. decembra 1854. godine.

blagovesti-wikip
Blagovesti. Foto: Wikipedia

U  pravoslavnom kalendaru Blagovesti (slave se 7. aprila) su usaglašenije sa prirodom trudnoće žene, jer ukoliko je datum začeća 8. decembar, onda ispada da se  Isus rodio posle više od dvanaest meseci majčine trudnoće. Ali… Bogu je sve moguće…

Ješua ha-Nocri , što znači Isus Nazarećanin ili Nazorej (čuvar Tore), verovatno je rođen oko 5. ili 6. godine pre nove ere, pred sam kraj vladavine judejskog kralja Heroda Velikog (od 37. do 4. godine p. n. e). Kako samo ime kaže, bio je učitelj jevrejske svete knjige Tore. Njegovo ime se vezuje i  za tadašnju asketsku grupu Esene, kao i za sektu Naziriti, ali je najverovatnije da se on odvojio od tadašnjih učenja i stvorio sopstvenu sektu, kako se njegovo učenje i tretiralo u tim ranim godinama nastanka hrišćanstva. Definicija sekte je: religijska organizacija koja se odvojila od glavne ideološke struje. Dakle, hrišćanstvo je nastalo kao jevrejska sekta, sekta koja se protivila dogmama tadašnjih sveštenika fariseja i sadukeja, što je na kraju koštalo života samog njenog vođe Ješue (Isusa).

Kako se njegovo učenje širilo preko Grčke, ustalilo se ime Isus Hristos, što na grčkom znači  pomazanik, mesija.

U 4. veku u Rimskom carstvu u usponu je bila religija koja je slavila boga Mitru, nepobedivo Sunce, boga svetla. Rođendan boga Mitre se slavio 25. decembra tj. u vreme kada se posle zimskog solsticija Sunce ponovo izbori i počinje da raste. Prirodni fenomen najkraćeg dana u godini i prividno slabog Sunca, koje se bori protiv tame, pa nakon tri dana dani postaju duži, što simboliše pobedu svetla nad tamom. Ova religija je bila proglašena zvaničnom religijom Rimskog carstva, sedamdesetih godina 3. veka od strane cara Aurelijana i ozbiljno je ugrožavala uspon hrišćanstva.

Rimski car Konstantin, koji je najpre i sam bio idolopoklonik kulta Sunca, preobratio se početkom 4. veka u hrišćanstvo. Time se završila epoha trovekovnog gonjenja hrišćana.

Glavni metod kojim se crkva služila da bi neznabošce preobratila u hrišćanstvo bio je metod sublimisanja i preobražavanja samih paganskih verovanja: Crkva je prečišćavala neke paganske običaje i ispunjavala ih hrišćanskim smislom i sadržajem. Rimljani su u decembru praznovali rođenje Sunca. I tog istog dana su hrišćani počeli da praznuju rođenje Isusa Hrista. Tako je rođen Božić, 25. decembra (7. januar po starom kalendaru).

U pravoslavlju takođe imamo mnoge tragove staroslovenskih i drugih paganskih religija koje su pratile neke prirodne događaje, kao što su Preobraženje i Sretenje (smene godišnjih doba).

Danas su najveći hrišćanski praznici Uskrs i Božić. Jedan je praznik Isusove patnje, smrti i vaskrsenja, a drugi je praznik rođenja, najradosniji praznik.

Šta li bi nam Ješua ha-Nocri  rekao da ponovo dođe na Zemlju, na činjenicu da slavimo dva najnebitnija datuma iz njegovog boravka na ovom svetu, umesto da se držimo njegovih učenja i da slavimo njegovu istinsku filozofiju i njegove reči?

wikipedia
Foto. Wikipedia
  • Praznujemo dan i godinu rođenja koji nemaju veze sa njim, na način kojeg bi se on sam zgrozio, preteranom kupovinom, prejedanjem, prežderavanjem, petardama, prangijama, pucanjem iz oružja…
  • Žrtvujemo životinje i hrastove na oltar njegove rođendanske torte.
  • Slavimo ga i prepoznajemo po krstu, simbolu njegove smrti i ljudske (ne)zahvalnosti za njegova dela…

    raspet
    Ilustracija: Saša Maletić

… možda je i pravedno da ga slavimo drugim imenom i pogrešnim danom, jer u to ime, u ime tog dana i u ime tog krsta, učinismo daleko više zlodela nego dobrog.

On sebe nije predstavljao ni imenom, ni danom, ni godinom, ni bogom, već jednostavno Sinom čovečjim.

Jer dođe Jovan, niti je jeo niti pio vino – i kažu: “Demon je u njemu”. Dođe Sin čovečji, i jede i pije – i kažu: “Gle čoveka izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima!” Ali opravdaše mudrost deca njezina. (Mt. 11,18-19)

Sretan vam Božić uz tradicionalni najradosniji pozdrav: MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI.

 images

 

Izvori:

http://siont.net/u-hristu/clanci/datum_rodenja_ih.php

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bezgre%C5%A1no_za%C4%8De%C4%87e_Bla%C5%BEene_Djevice_Marije

http://kulturniheroj.com

Novi zavet – prevod dr Dimitrije Stefanović

Vukomanović, Milan (2003.) Rano hrišćanstvo od Isusa do Hrista, Čigoja štampa, Beograd.

foto: Pixabay

 

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s