Zašto bismo se razvijali ?

Od samog nastanka čovečanstva, da tako nazovemo početak svesnosti, čovek je suočen sa mnogobrojnim problemima u svojoj egzistenciji. Čovek nije imao prirodne alate za opstanak poput životinja. Izgubio je dlaku koja ga je štitila od spoljašnjih uticaja, nije imao jake zube, rogove, kandže, surle, niti je imao snagu da izađe na kraj sa predatorima, kojima je bio lak plen. Dakle, čovek je bio najslabije, odnosno, najneprilagođenije biće u prirodi. Upravo ovakva neprilagođenost, surovi uslovi opstanka i dug period do polne zrelosti smatraju se ključnim uslovima koji su iznedrili razvoj svesnosti, mentalnih sposobnosti i veština.

Čovek je bio prinuđen da koristi inteligenciju i alate kako bi opstao. Kada je počeo da koristi ruke i mozak, čovek je postao kreativno biće, počeo je da se razvija. Otkako je odškrinuo vrata znanja i kreativnosti, ispred njega stoji nepregledan svet mogućnosti za unapređivanje životnih uslova, kao i lični napredak. Naravno da čovek nije mogao, a ni danas ne može, da vidi budućnost u tom svetu napretka, ali je evidentno da može da nasluti da sledećim korakom dolaze i nove mogućnosti, ukoliko ima hrabrosti i volje da kroči dalje.Teški uslovi su naterali čoveka da se bori i razvija.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Ilustracija: Saša Maletić

Sa razvojem civilizacije, kulture, javljale su se druge teškoće i novi problemi koje je trebalo rešavati. U dalekoj prošlosti čovek je više patio fizički nego emotivno, dok danas ima pretežno probleme koji su psihičke, emotivne ili socijalne prirode. Ako pogledamo primitivna društva, koja i danas postoje u pojedinim delovima sveta, vidimo da su kod njih emocije daleko slabije izražene nego kod čoveka u razvijenoj civilizaciji. Ljubav u partnerskom odnosu skoro da i ne postoji, već je taj odnos više stvar egzistencije i zadovoljenja potreba. Na primer, na Novoj Gvineji kod domorodačkog stanovništva žena se kupuje, a njena vrednost je jedna svinja. U plemenskim uređenjima Afrike, Južne Amerike, poželjna žena treba da ima izražene ženske atribute kao garant da će roditi puno zdrave dece, dok je za samu ženu uspeh imati muškarca sa najviše krava u selu, najvećom kolibom ili koji najviše divljači donese iz lova. Dakle obezbediti udobnost i dovoljno hrane za svoje potomstvo. U današnje vreme možemo videti te, gotovo životinjske instikte  i kod muškaraca i kod žena i onda oni nose pogrdne nazive sponzora i sponzoruše. Preokupiranost osnovnim potrebama ne ostavlja puno vremena za razvoj kulture, umetnosti, emocija, duhovnosti…

U savremenom odnosu patnja je najviše zastupljena zbog emotivne vezanosti za partnera, decu, posao, imovinu…Tehnološki razvijenije društvo je iznedrilo i nove bolesti, a jedna od najnovijih definisanih je zavisnost od pametnih telefona, video igrica, društvenih mreža…

Kako se oslobađao problema egzistencije, javljale su se estetske i druge potrebe, a sa tim i novi problemi, nove patnje. Čovek pokušava da se tehnološkim napretkom oslobodi patnje i to je do nedavno bio glavni put zapadne civilizacije, dok je na Istoku akcenat bio na duhovnom oslobađanju od patnje. Danas često dolazi do unutrašnjeg konflikta između prastarih, bazičnih nagona za materijalnom sigurnošću i moderne potrebe za pažnjom, ljubavlju, estetskim potrebama, emotivnim ispunjenjem, slobodom… pa advokati trljaju ruke zbog, doduše veoma mučnih, razvoda brakova koji su nastali iz interesa (i prestaju zbog interesa).

U budizmu postoje Četiri plemenite istine, kao osnovni postulati koji glase: Postoji patnja. Postoji uzrok patnje. Postoji prestanak patnje. Postoji put koji vodi do prestanka patnje. Ovde se želi reći da su svi ljudi izloženi patnji čim se rode i, ako žele da se oslobode (a sigurno je da niko ne želi da pati), onda je potrebno da potraže način da je se oslobode, što Buda nudi kroz svoj put.

trimurti-kosmicko-trojstvo
Trimurti, kosmičko trojstvo. Foto: Ksenija Popadić

U hrišćanstvu je slična ideja nekako uspela da se transformiše u praiskonski greh, u tezu da su svi ljudi grešni već po samom rođenju i da treba da traže spasenje.

Ljudi grade hramove kao božje kuće i obično su pri vrhu lestvice arhitektonskih dela. Ne bavim se pitanjima postojanja boga, ali ukoliko postoji, zar ima potrebe da mu čovek pravi kuću? Ako je čovek napravljen po liku Božjem, to znači da ima božansku prirodu u sebi (kod budista, Budina priroda). Naše pretpostavke o božanstvu izgledaju kao slika savršenstva, odsustva bilo kakve patnje, bola, neprijatnosti, i kao takve usmeravaju nas ka hedonizmu i izbegavanju svih vrsta neprijatnosti, što slabi našu volju da aktivno rešavamo problem i dovedemo sebe do stvarnog stanja božanstva u ovom svetu, realnom svetu života na Zemlji koji nam je jedini poznat.

borko
Bagan. Foto: Dalibor Zanfirović

Druga stvar je što hram stvara kod nas uverenje da se samo u njemu približavamo božanstvu. Sve što isprljamo u životu mi dođemo da okajemo i očistimo u tom hramu, a onda možemo opet da nastavimo… jer greh se da otkupiti i Bog će oprostiti, samo treba da se pokajemo. U zapadnoj civilizaciji je ideja (ne)dostizanja božanske prirode iskazana u Novom zavetu:

I opet vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego bogatome ući u carstvo nebesko. A kad čuše učenici njegovi, uplašiše se vrlo i rekoše: Ko se, dakle, može spasti? A Isus ih pogleda i reče: Ljudima je ovo nemoguće, ali Bogu je sve moguće. (Mt 19, 24-26)

cvece
Foto: Saša Maletić

Ako je sve u božjim rukama onda mi treba da budemo kao ovce koje će posle klanja, možda, završiti u carstvu nebeskom. Iskreno sumnjam da je ovako nešto Isus izrekao ikad.

Čini se smislenom tvrdnja da je telo hram za dušu, kuća duše kojoj je zadatak da se razvije i napusti telo, kao što se stari automobil baci na otpad i reciklira, a onda se kupi novi, bolji. Ovakvu teoriju zagovara učenje o reinkarnaciji koje kaže da se karma mora iživeti i što je više prljamo lošim delima, to duže moramo da plaćamo dugove. Hinduistička, a i ostale istočnjačke religije, zagovaraju pasivnost u procesu okončavanja karme, što više ide u prilog održavanju mirnog poretka u socijalnom sistemu nego potrebi da se završi karmički ciklus i pređe u više dimenzije, u raj, što je ideal, kako na Istoku, tako i na Zapadu. Hrišćanstvo, a i ostale velike religije, imaju takođe pasivan koncept koji odgovara kontrolisanju širokih masa. S druge strane, pitanje je kako bi izgledala anarhija bez vladavine religijskih pravila, ali to ćemo ostaviti širokim masama, a ovde ćemo da se bavimo pojedincem kao osnovnom ćelijom društva.

Čak je u doba vladavine komunista važila antička izreka: U zdravom telu, zdrav duh. Ako su to i komunisti govorili, onda ima smisla brinuti o zdravlju i funkcionalnosti tela, ovog koje imamo, a koje je važno isto toliko kao i duh, odnosno, psihički deo ličnosti.

Vidimo da čovek stalno ima neke prepreke, smetnje, teškoće sa kojim se suočava, a šta je to čime savladavamo prepreke? Sposobnost čoveka da iznađe rešenje potpuno novog zadatka, situacije, problema se naziva kreativnost. Definicija kreativnosti je: stvaranje nečeg novog što unapređuje oblast kojom se bavimo. Dakle, kreativnost nas čini bogovima, ali da bismo došli do kreativnosti potrebno je da se razvijemo.

angkor-thom
Angkor Thom. Foto: Ksenija Popadić

Postavka univerzuma na ovaj način diktira i stimuliše razvoj svoje kreacije. Prepreke na koje čovek nailazi u životu su zadaci čijim rešenjem on skače jednu lestvicu u svom razvoju. A kako se jedan zadatak obavi, tako dolazi drugi, zahtevniji. To je pomeranje naših granica i na taj način se razvija i ceo univerzum. Životinje i biljke imaju svoje cikluse razvoja koji se razlikuju od čovekovog, ali je sigurno da sve ima svoju ulogu i mesto u sveopštoj kreaciji.

Kad nema prepreka, ili nema truda da se savladaju, nema ni razvoja. I ne samo da nema razvoja, nego nazadujemo, jer naše funkcije propadaju, kako telesne, tako i mentalne. Motika koja ne kopa zarđa, mišić koji se ne koristi atrofira, mozak koji se ne koristi atrofira, nestaje i onda… dođe Alchajmer.

Postavlja se pitanje smisla spiritualnih istraživanja tj. bavljenja energijama, entitetima, natprosečnim moćima kao što su telepatija, telekineza, manipulacija energijama, levitacija, ekstrasenzorna percepcija, odnosno, viđenje energija, aure i stvarnosti koja većini ljudi nije vidljiva i sličnih veština, koje su postale posebno popularne u new age filozofiji. Ovde spadaju i prizivanja nekih instanci, entiteta, božanstava, kao i molitve istim radi ostvarenja naših ciljeva. Jasno je da je ovo oslanjanje na druge oblike egzistencije i moguće je na taj način ostvariti neke rezultate, ali da li nas to razvija i da li oni iznad nas mogu da nas razviju bez našeg truda? Verovatno mogu do neke mere da unaprede našu egzistenciju, ili da nas stimulišu, ali i to je rezultat neke naše akcije. Naš razvoj zavisi najviše od nas samih, od naše aktivnosti i onda je pomoć sa strane, ako je ima, daleko efikasnija. Sama izreka da je talenat jedan posto a sve ostalo je rad, govori u prilog iznesenog.

I sam sam imao priliku da iskusim neke vidove ekstrasenzorne percepcije, pre dvadesetak godina. Patio sam od neke vrste slabosti i prijatelj me je uputio kod čoveka koji je spravljao čajeve od biljnih mešavina. Ispostvilo se da je to učitelj vatre tj. praktikant učenja vatre kako se to spiritualno učenje naziva. Bio sam iznenađen koliko informacija o meni je čovek izneo u samo nekoliko minuta. Dao mi je smešu biljnog čaja, precizno uputstvo kako se sprema i konzumira, i posle mesec dana sam se osećao i funkcionisao bolje nego ikad do tada, fizički i mentalno. Međutim, to pročišćenje je dovelo do toga da sam u jednom trenutku shvatio da nekako mogu da prepoznam misli drugih ljudi, ili mi se činilo da mogu. Sedeo sam u noćnom klubu i mogao sam da shvatim koga i šta ljudi žele, kakve su im namere…Strašno! Postao sam deprimiran zbog onoga što sam video. Pao sam u neko depresivno stanje i povukao se iz socijalnog života koliko god je to bilo moguće, želeći da se otresem tog novog čulnog oblika. Izgubio sam to vremenom, ali sam izgubio i ono dobro psihofizičko stanje koje je prethodilo tome. Ponovo sam postao normalan kao pre svega toga. Obratio sam se ponovo Dušanu,učitelju vatre, tražeći objašnjenje. Rekao mi je da su to sposobnosti koje imam kao potencijal, ali da ih nisam razvio i eto… nisam još spreman da ih nosim, trebalo je da se razvijam. Preporučio mi je da pronađem i da se bavim nekom meditativnom praksom, nekom dinamičkom meditacijom, jer je po njemu tako nešto meni odgovaralo. I sam mi je dao da radim jednu mentalnu vežbu, ali je rekao da njegovo učenje nije za mene i da treba da tražim svoj put. Radio sam tu mentalnu vežbu svakodnevno nekoliko meseci, a onda sam sve ređe i ređe, jer kao da više nije doprinosila kao u početku vežbanja, kada je imala izvanredno dejstvo. Danas mi je poznato zašto je efekat meditacije izbledeo i nestao i da je svaka meditativna vežba potrošna, tj. njeno dejstvo je ograničeno vremenski.

Kako je u to vreme bilo veoma teško naći čak i neki udžbenik o tome, trebalo mi je više od deset godina da pronađem pravog stručnjaka i verovatno najvećeg živog poznavaoca meditacije. Dvadeset godina kasnije potpuno shvatam smisao Dušanovih reči i zahvalan sam mu.

Kada je učenik spreman, učitelj se pojavi. (Dalekoistočna izreka)

10003749_907854725922794_3983806150674494190_o
Milenko Vlajkov (Juen Xian), majstor individualne meditacije. Foto: Ksenija Popadić

 Prestao sam da se interesujem za spiritualnost i moj život je postao mnogo mirniji. Sada mogu da se nosim sa raznim istinama bezbolno. I sam sam praktikant nekih energetskih metoda, ali to ne smatram ličnim razvojem, već vrstom isceljenja ili pomoći kod isceljenja, nešto kao pranje ruku ali u duhovnom smislu.

Poznajem nekoliko osoba koje su pravi fanatici po pitanju potrage za viđenjem energija, razvojem ekstrasenzorne percepcije, manipulacijom energijama i sl. Primetio sam da je kod većine njih prisutno uverenje da su iznad proseka, da mnogo znaju… jednom rečju, imaju veliki ego. I sam sam imao visoko mišljenje o njima dok nisam primetio da svi oni polako odlutavaju iz ove stvarnosti. Ulazili su u konfliktne situacije, probleme, bavili se tračevima, obolevali od teških bolesti i, kako sam to posle nazvao, postali out of reality.

U svojoj knjizi Autobiografija jednog jogija, Svami Jogananda naziva to čarobnjaštvom i navodi da je čarobnjaštvo put u ludilo. Otkako sam ovo pročitao,  mnogo više sam razmišljao o ovoj temi i o osobama koje praktikuju čarobnjaštvo. Došao sam do zaključka da njihova svest nije pratila razvoj njihovih spiritualnih moći i da je ta neuravnoteženost dovela do stvarnog poremećaja ličnosti, ludila. Kao kada bi vozaču početniku dali da upravlja bolidom formule 1, a on krene da ga vozi po letnjem putu. Dakle, stranputica.

Svesnost znači prisutnost u sadašnjem trenutku, u ovoj stvarnosti, a svaka odsutnost, svaki boravak u prošlosti, budućnosti, nerealnim mislima, sanjarenjima je nizak nivo svesnosti, mlaki trans, život na autopilotu.

Milenko Vlajkov, majstor individualne meditacije, psiholog i psihoterapeut, još navodi da su to jalove i nepotrebne moći, koje se javljaju spontano, kao nusprodukt, kod osoba koje su došle do viših nivoa ličnog razvoja. Kada osoba razvije stubove svesti, što je pojam iz individualne meditacije, ona onda dobije i neke od ovih moći i tek tada može da ih svrsishodno koristi, ukoliko ne prijanja za njih.

Priča iz Indije govori o čoveku koji hoda putem i kad se posle dugog hoda umori, vidi jednu smokvu pored puta. On skrene s puta, sedne pod smokvin hlad, najede se njenih plodova i pošto mu se svidi odluči da ostane tu. Tako ne stigne tamo gde je krenuo.

Put čoveka u priči predstavlja put ličnog razvoja, a smokva pored puta predstavlja spiritualne moći koje čovek stekne na tom putu. Ukoliko se veže za njih, on skrene s puta, ostaje prikovan i prestaje da se razvija, a prestanak razvoja uzrokuje nazadovanje i propadanje.

Naravno da nije svako voće dobro za nas, niti nas razvija svaka tehnika, svako učenje ali za to je potrebno naći pravog majstora, pravo učenje koje ima i koje donosi rezultate. Priča za neki naredni put.

borko-asia
Foto: Dalibor Zanfirović

 Na osnovu svega ovoga i bez obzira koje verovanje zastupamo, može se slikovito reći da smo svi mi bogovi, božanske prirode koje su se nastanile u telo kako bi se razvile. Božanska priroda je sebe stavila u ulogu čoveka, kako bi kroz savladavanje životnih prepreka unapredila sebe.

Dakle, ne preostaje nam drugo nego da se razvijamo, jer ukoliko to radimo aktivno, ne samo da ćemo se brže razvijati, nego ćemo imati kvalitetniji i srećniji život. Ukoliko smo pasivni, samo ćemo produžavati agoniju i patnju, dok na teži i duži način ne dođemo tamo gde smo, po difoltu krenuli.

Uzaludno je i nepotrebno opirati se promeni. Promena je neizbežna. Ako ljudi ne odluče sami da se promene, nateraće ih prirodne katastrofe. – Don Miguel Ruis.

africa

Izvori:

Beleške sa predavanja Milenka Vlajkova, psihologa, psihoterapeuta i majstora individualne meditacije.

Djurant,Vil (1995), Istorija civilizacije. Narodna knjiga Alfa, Beograd.

Novi zavet, prevod dr Dimitrije Stefanović.

Ruiz, Miguel Angel,(2005) Iza granice straha. Mono & Maňana, Beograd: Beoknjiga.

Sumedo, Ađan (2007), Četiri plemenite istine. Alfa-graf, Novi Sad.

Svami Jogananda, (2002) Autobiografija jednog jogija. Samostalno izdanje Ivan Antić, Beograd.

Foto: Pixabay

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s