ŠAMAN VUK – SELF MANAGEMENT

 

Duhovni razvoj kao sredstvo za povećanje svih ličnih sposobnosti

Tehnologija i inovacije smanjuju nam količinu praktičnog rada. Mi mislimo da nam kompjuteri pomažu da neke stvari bolje radimo, međutim, mi time u suštini oslobađamo mozak da ne razmišlja o tome, i istovremeno više nismo kreativni. Deca u osnovnoj školi više ne znaju da računaju. Možda to i nije potrebno, ali evidentno je da oni bez igračke ne umeju više ništa da izračunaju.Šta će nam to jednog dana doneti? Opasnost je prevaga kompjutera nad ljudskim umom, ali mnogo veća opasnost je da dođemo u situaciju da ne možemo da koristimo ono što imamo: mozak, koeficijent inteligencije, količina DNK koja nam je na raspolaganju.

Ali čak i da je tako, da kažemo šta je bitno danas. Jer obično kad pričamo o sutra  mi zamaglimo danas .Pitali su me jednom šta je to budućnost. Ja im dam definiciju koja možda nije tačna: Budućnost je prošlost koja je koncipirana tako da se ne ponovi ili nažalost koncipirana tako da će se ponoviti. Znači da u suštini imamo samo dva načina na koja možemo da razmišljamo:  – Da mi se desi drugačije nego da mi se desi kao što mi se uvek desi. Strašno je što taj priziv pravimo, ta negativna konotacija je toliko jaka da se u stvari plašimo samo toga da nam budućnost ne bude ista kao prošlost, a istovremeno smo iz prošlosti sve uzeli kao novo, kao iskustvenu normu koje treba da se držimo.

Mozak nas brani, on nas čuva. Kako nas čuva?  Čuva nas na osnovu normi koje je usvojio juče i kaže nam: – Nemoj danas da radiš nešto drugačije, neće ti ni sutra biti bolje, slušaj me, nije to za tebe… To znači da od deset pomisli mozak ima osam negativnih. Uzmite olovku i papir i samo pišite ono što vam padne na pamet. Prosto je neverovatno koliko negativnih misli imamo, a da uopšte ne moramo da budemo negativni. Ali to je to, naučili smo.

shaman-1475542_640

Pametni Bil Gejts došao do zaključka da ne može više ništa da radi sa kompjuterskim programom, odnosno, njegovi viđeni inženjeri potpuno su nesposobni da dalje rade. Šta on radi? Pametan čovek prvo stavi pare u banku, pa onda objavi kako će se baviti humanitarnim radom, pa dâ jednu dnevnicu da malo zamaskira,  a onda, što je najvažnije, prestane da se bavi svojom kompanijom. Zašto? Zato što njome više nije zadovoljan  i onda nađe nekog gurua i to nekog Indusa koga su izbacili iz Indije, jer oni što rade po Americi, to su ljudi koji u Indiji ne mogu da rade, nisu dovoljno dobri…ali dobro, za Ameriku su dobri i takvi. I nađe on gurua i pita ga šta da radi dalje. Guru mu kaže : -Radite samo drugačije. I tako se stvori nova disciplina koja se zove neurobik i koja je danas mnogo popularna.

Sta je neurobik ? Raditi danas sve drugačije nego juče. Došao si na posao ostavi torbu u levom ćošku, ne u desnom, ključeve stavi u drugu fioku ne u prvu, ne parkiraj se na istom mestu, idi na posao jednim putem a vrati se drugim itd, itd. Sad su od toga napravili disciplinu. U suštini to je dečija igra ali da li slučajno, ili namerno pogođeno je ono što je veoma bitno: mozak je nateran da bude kreativan.

Pomenuli smo prošlost i budućnost… Imamo situaciju da svaka devojka hoće da se uda, a da se uda kako ona želi, da ima  zaštitinika koji će da je spusti, kao što muškarci na Balkanu traže nevinu devojku koja je samouka. Mi imamo tako neke čudne stvari…

Znači nema šanse da vam se to ispuni. E sad pošto nema šanse a mi znamo da nema šanse mi o tome ništa ne preduzimamo danas. Prema tome danas je vreme koje ne postoji, mi smo ga izbrisali. Sve radimo  juče da bi sutra bilo bolje ili gore. Ovaj neurobik i slične stvari ( nije on jedina disciplina) nas je naterala da počnemo da razmišljamo od  sada .

Davno su neki pametni ljudi rekli to, još pre drugog svetskog rata između 1925. i 1935. godine. Kažu neki filozofi da je sve pametno napisano . Sigurno je tačno, ali… Prvi put je napisano kada je jedan Škot napisao : Sada i ovde . Kasnije masa autora o tome piše veoma dobro. Ja nisam ni jednog pročitao da kažem da je loš. Sta to znači ? Kada nateraš sebe da budeš sada i ovde, ti si postao kreativan.

Kako ćete to da uradite? Vrlo jednostavno. Svaki put kada treba nešto da se desi vi pitajte sebe kako ćete to da uradite. Sedite ovde i upitajte se: – Hoću li da prekrstim noge ili hoću li malo da se okrenem bočno…-  ili šta god. Moj um tada donosi odluku koja je kreativna jer donosi odluku koja je sada. Ti sediš uvek prekrštenih nogu. Ne, ne sediš uvek. Sada ti to neće biti prijatno, sada treba da se nalaktiš ili nešto drugo. Čim počnemo tako da teramo um da razmišlja on postaje kreativan. Šta se onda dešava? Mi ne trebamo da ga pitamo, on počinje sam to da radi, ali moram da vam kažem, po pravilu gore nego što su do tada bile norme, ali za nas korisnije. Znate, to bolje i gore je veliko pitanje.

Vi imate normu koju je mama postavila, a čula od sveštenika, popa ili žandara ili nije ni važno koga, i vi ste to usvojili. To je norma, to je moral, to je etika. A da li je to nama prijatno? To je sada veliko pitanje. Ako radiš nešto zato što je propisano možeš da se osetiš ponosan samo u jednom slučaju: ako se osećaš kao deo nečega, deo neke celine. Onda je to dokaz da si ti dobar deo te celine.

Svaka sličnost sa stokom nije preporučljiva ali je istinita. Vidite, samo onaj čovek koji kaže : –Radiću samo ono što mi prija – je zaista zadovoljan i srećan čovek i on može lepo da utiče na druge. Veoma često me pitaju : – Čekaj, stani malo. E, sad to meni prija ali ne prija onome ?  Postoji čuvena definicija o slobodi: Sloboda je količina prava koja ne ugrožava nikoga drugoga. Ali se podrazumeva da tebi mora da bude najlepše, da moraš sve da činiš da tebi bude najbolje. E sad ako znam da ću nekog da oštetim time onda neću to da radim. To je tolerancija, sve ima svoje. Međutim ako se ne borimo da bude kako mi želimo mi nismo korisni, nismo dovoljno dobri. Zašto to kažem?

Vraćamo se ponovo… Genetski, kažu darvinisti, nije baš majmun pao sa grane pa prohodao. Moj sin bi rekao da su pali su samo oni nespretni, oni spretniji se i dalje jurcaju po drveću.  Kažu darvinisti danas da su primati na jednom nivou podelili, pa jedan deo otišao u majmune a drugi u hominide. To je teorija koja se sada smatra realnom, da nismo postali od majmuna već od nekih primata koji su isto tako iznedrili majmune. E sad evolucija je normalan pojam ali evolucija nikada ne ide jednim pravcem. Svojevremeno je Muldašev (ruski oftamolog) postavio teoriju da evolucija može da ide i unazad, i zašto da ne.  To je kao na primeru u Polineziji gde je bila velika civilizacija,  a sada su do te mere podivljali da imaju čak i ljudoždere, danas. A apsolutno genetski isti narod, nikakvo mešanje, ništa drugo. Znači evolucija je u tom slučaju otišla u jednom sasvim drugom pravcu. Mi imamo nekoliko koralnih ostrva koja su u Tihom okeanu izašla i gde je nastao nekakav život koji se veoma čudno razvio. Evolutivno, ali mnogo brže i drugačije od onoga što nam je servirano u knjigama. Kažu ljudi da je bog. Ko god da je uticao na ovaj ili onaj način imao je na šta da utiče.

Opet se vraćamo na mozak, na um. Ja sam pristalica da postoji nešto što je univerzalni um, komunikaciono polje oko nas postoji. Da njega nema ne bi bilo ni komunikacije. Ono je iznedrilo univerzalni um. Da li se taj univerzalni um zove Bog ili Sveukupna energija, nevažno. Da li postoji kompjuterski program, da li je tih sedam dana trajalo sedam dana, ili sedam milijardi godina, ne znam koliko je trajalo. Prema tome ja pripadam onoj blagoj grupi ljudi koja kaže : – Sasvim sigurno DA, ali u kom obliku i kako.

S obzirom da je šamanizam neka moja idejna vrednost ja kažem da ako je i ima u nekom materijalnom obliku onda je ženskog roda i time sam sve rekao o tome. Ali zašto ne bi uticalo neko ili nešto na ljudsku civilizaciju ? Zašto smo mi toliko sujetni i prepotentni da misliimo da smo jedini, da smo ovako bućnuli… ? Pa nismo. U Tihom okeanu su nedavno pronašli na velikim dubinama rakove, sipe, ribe koji su gigantskih razmera. Nismo znali, sad smo videli, ali šta je tu? Svega 3% kiseonika, svetlosti uopšte nema, pritisak je osam gigabara, hladnoća je stalno ispod minus trideset, po naučnicima tu nikakav život nije mogao da bude, a on je tu u našem komšiluku. A mi tražimo planetu koja je slična, koja ima atmosferu, kiseonika. Sad smo jednostavno videli da to ne mora da bude, da život može da buja u raznim uslovima. Znači život može da ima forme neverovatne. Na kraju krajeva zašto bismo mi, ovakvi kakvi jesmo, mislili da smo najbolji? Ali i da nismo najbolji, zašto ne bi nekakav bog pomogao? Zar se niste osećali božanski kad ste se nalazili u sredinama koje su prostije od vas, lično ili nedovoljno obrazovane pa ste mogli da pomognete, da ukažete na nešto, da učinite nešto za njih, i to bez ikakve prepotencije, bez ikakve uobraženosti? Pa vi ste se prema njima na neki način zaista ponašali božanski. I bili ste. Na kraju krajeva zašto da ne. Ono što nije dobro to su rezultati. Mi ne možemo da čitavu Zemlju pretumbamo zato što mislimo da smo najbolji. To ne može.

 

Sada da se vratimo ponovo na priču o evoluciji koja ide ovako, onako… Dokazano je da naš mozak sada ima osam puta više metara DNK. Ja namerno stavljam metara, iako je kiselina u pitanju. Osam puta za nepunih sto godina. Ne treba da razmišljate o tome ko je prvi počeo da daje podatke. Prvi su počeli da daju podatke u Nemačkoj ali u Prvom svetskom ratu, ne u drugom, pa imamo na šta da se nadovežemo. Za samo stotinak godina osam puta više. Zašto?

Istovremeno vi imate evidentnu činjenicu da mozak neke stvari radi mnogo gore sada nego ranije, počev sa paranormalnim osobinama. Telepatija koja je bila veoma česta, sada je veoma retka, itd. Znači mi sada imamo više alatki a manje upotrebnih vrednosti. To je potpuno sumanuto.

suton

Svojevremeno je jedan naučnik izjavio da svaka naša ćelija pamti sve od prve ćelije prvog primata do zadnje sekunde našeg života. To je genetsko sećanje. Sad hoće hladni Englezi i Nemci da se suprotstave indijskim pričama o reinkarnaciji pa onda kažu: nema reinkarnacije već je to samo genetsko sećanje. Ali ne vidim zašto ne bi genetsko sećanje bilo isto to? Sad se pojmovima ili definicijama, naziva ista stvar, ali sigurno je da se mi sećamo, i ne samo direktnog nekakvog pretka nego se sećamo i samog Stvaraoca.

Zbog toga u veoma ozbiljnim slučajevima, kada mi pribegavamo regresijama, mi dobijamo veoma čudne rezultate i retko kada dobijemo iste rezultate, ali ne zato što neko umišlja. Mi se na to malo šalimo pa kažemo kako bi svako hteo da je bio princeza u prošlosti, ali jeste sigurno bila nekad neka princeza. Logično je da um izvlači u tom momentu pozitivniju informaciju, a ne samo da smo bili ubice. Pogledajte molim vas, Balkan. Pa ko ima sto godina života unazad a da nije okrvavio ruke? Nema takve osobe, to može samo neko naivan da pomisli da je drugačije. Nema toga, takvi smo, tu smo i nema… Znači genetski mi se sećamo svega, pitanje je samo šifara. Da li smo mi u stanju da izvučemo taj podatak?

U nekoliko slučajeva kod tih regresivnih tehnika sam probao da saznam, a ja inače volim hipnozu. Iz nekih drugih razloga, što nije baš dobro da vas ne zamaram time, ali sam pokušao da utvrdim kada će neko završiti svoj život, odnosno da utvrdim da li znaju ljudi.Verujte, od nekih osam puta koliko sam to pokušao u 90% slučajeva su ljudi tačno znali datum kada će da umru, pri čemu ja nikada nikome nisam rekao taj datum, ali sam imao mogućnost da u nekoliko navrata to proverim. Nažalost, čuje se posle toga da je neko umro ili poginuo pa pogledam malo dnevnik i vidim da je on tačno znao datum kad će se to desiti. To je znanje, to je informacija koju imamo. Mi veoma često zbog ovih komercijalnih vidovnjaka lako ćemo brkamo pojmove. Nema tu pogađanja, neke se stvari ili znaju ili ne znaju ali ljudski organizam zna. Svaka naša ćelija zna i mnogo je važnije to što ona zna unazad. To sa evolucijom i te kako ima veze ali ima veze i sa sposobnošću.

hqdefault
Ratomir Vučković – dr Vuk . printscreen You Tube

Nekad je neko rekao da se čovek rađa sa talentom za ovo ili ono, pa sam ja onda pitao neke ljude, umetnike ( oni su najbolji za to) :  – Koliko je kod tebe odnos talenta i rada ? – ne od onih skromnih, već od neskromnih koji misle :  ja pa ja, rođen, Bog mi dao . Dobio sam odnos 80 : 20. Znači maksimum 20% talenta. A oni koji smataraju da su radom stekli kažu desetak procenata. Ja ne znam jer se nisam nikada bavio time pa da kažem koji je to odnos, ali znam nešto drugo a to je da smo svi mi talentovani za skoro sve. DNK nosi genetsku informaciju levo i desno i unatrag koliko može da ponese i mi smo svi molim vas i poštenjačine, i ubice i genijalci i glupaci, sve. I ne samo to.

Nastavak teksta

Beleške sa predavanja dr Ratomira Vučkovića – Vuka, psihijatra, šamana i naguala, u Novom Sadu decembra 2007.godine

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

1 thought on “ŠAMAN VUK – SELF MANAGEMENT”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s