Nema milosti za glasnika loših vesti

Ponašanje većine ljudi, koje primećujem u sadašnje vreme, toliko je izvan stvarnosti da poželim da istetoviram na ruci tri mudra majmuna ili onu biblijsku Ne bacaj bisere pred svinje, čisto da me podseti.
Lekciju o komunikaciji sa takvim ljudima sam davno naučio od jednog bivšeg prijatelja (ako mi je uopšte bio prijatelj). Bio je deo društva iz ulice i nekoliko godina mlađi, što je u dvadestim predstavljalo ipak veliku razliku u nivou zrelosti i iskustvu. Razlike u starosti su išle i do desetak godina, ali smo svi bili kao jedna velika porodica koja se dobro zabavljala tih devedestih godina prošlog veka.
U jednom razgovoru sam tom našem drugaru pokušao da objasnim geopolitiku i neke od manipulacija koje političari i mediji vrše na našu štetu. Tupo me je gledao i još tuplje iscedio: – Ja to ne želim da znam.
Očekivao bih to do bilo koga drugog, ali od jednog od nas koji smo vodili pravi mali rat protiv ispiranja mozgova, mentalnog i društvenog porobljavanja, degradiranja svega dobrog i kulturnog, negativne selekcije, ratnohuškačke diktatorske politike, progresije turbo-folka, nas koji smo zbog toga bivali proganjani, optuživani, pritvarani, kažnjavani… Samo sam ućutao.
Prošle su devedesete, i kao što to Štulić reče: – Uloge su davno podeljene i svak’ ide svojim putem… Raselili smo se po svetu, neki su se oženili, neke su se udale, neki su se pripremali za to, a bilo je i nas koji smo se već razveli. Baš takav, tek razveden, u teškom i stresnom sudskom procesu, pojavio sam se na prvomajskoj žurci u našoj vikendici, na kojoj se stara ekipa okupila – ovaj put sa novim licima. Supruge, devojke, verenice, muževi, kume… Izgledalo je da sam se od muškog društva jedino ja pojavio, samo sa gajbom piva.quentin-dr-125010
Jeeee! – grupni pozdrav, zagrljaji, pozdravljanje, upoznavanje… U jednom momentu se slije sva ta energija pohranjena u tom prostoru, a koji bi stvarno imao mnogo toga da ispriča onome ko bi mogao da ga čuje. I nama učesnicima tih događaja do danas nisu jasne mnoge stvari koje su se tu događale i kakvi sve ljudi su tu dolazili.
Posle euforične dobrodošlice prvo što mi je neprijatno upalo u uho behu narodnjaci. Užas! Pa mi smo bili sinonim za one koji ne vole narodnjake, zakleti rokeri, istovremeno stub ponosa za progresivne i stub srama za većinu zabludelih u kulturno blato devedesetih. Druga stvar koju sam primetio mi je objasnila ovu prvu. Moji drugari su trčkali okolo, spremali hranu, prali sudove, ili jednostavno stoprocentnom pažnjom obasipali svoje lepše polovine. Izabranice mojih drugara su vodile glavnu reč i sem polovine lica i ambijenta, ništa drugo nije bilo isto. Sedeo sam za velikim stolom na terasi, zabavljao se i nazdravljao sa ženskim delom društva – muških nije bilo za stolom.
Naravno da sam, kao najveći zaluđenik muzikom, odmah reagovao:
– Šta je ovo, jel’ vi to mene zajebavate…?
– Znaš gale, moja žena to voli, a i ove ostale…– A onda – Hoćeš samnom do komšije zvao nas je… ajd’ popi jednu…
Ajd’ kad se već udovoljava novim devojkama u društvu, bar ću da jedem, pijem i zabavljam se. Shvatio sam da sam odjednom nepoželjno društvo, stranac, i u redu je, neka neguju svoje veze, sa njima su svaki dan, ja im nisam važan.
Bacio sam oko na novu kumu od druga, ali je bilo baš jadno gledati kako pokušavaju da je odvrate od mene i nabace drugom. Bar nisam oskudevao u naklonosti drugih žena, ali baš tu počinje da se dešava scenario.
gokhan-oksuzoglu-44188

Verenica junaka ove priče, počinje toliko otvoreno da mi se udvara pred svima, da mi je postalo neprijatno i sklonio sam se u stranu. Bila je iz neke palanke, mlada i lepa, ali ponašala se poprilično prostački za jednu devojku. Ne znam šta mi je više smetalo, to njeno prostačko ponašanje ili činjenica da to radi pred svima i pred svojim verenikom, koji je eto, moj drug, i pitao sam se šta će on sad misliti. Držao sam se pravila da ne diram devojke i žene svojih drugova i prijatelja, iako neki od njih u prošlosti nisu prezali od spopadanja onih koje su bile samnom. Da, ti, nekada ženskaroši, veliki zavodnici, sada su bili poslušni podanici svojih dama, a one su valjda u meni, tada tek razvedenom, poprilično pripitom i glasnom, videle nekog buntovnika, neko osveženje, naspram svojih odavno pripitomljenih i nezanimljivih partnera.
Ustao sam i odbauljao na suprotni kraj terase, usput srušivši stolić pun čaša i flaša. Prišao mi je naš junak i upitao me šta se dešava. Pogledao sam ga i nesmotreno, nepovratno izgovorio:
– Zar ti ne vidiš kako mi se ova tvoja nabacuje?
– To što si mi sad rekao, nikad nisam očekivao od tebe. Razočarao si me, a ja sam mislio da smi mi ti prijatelj. Jel’ ti znaš da ja nju volim? – ogorčeno mi je saopštio i otišao.
Čuvajte se siromašnih duhom jer njihovo je carstvo gluposti. I ovog puta nije želeo da zna.
Iznenađenje za iznenađenjem, i to neprijatno. To je doprinelo samo da se još više napijem i odem u sobu da spavam. Probudio sam se uveče i shvatio da su svi neprijateljski raspoloženi prema meni, osim kume koja je sela da priča samnom, jer joj se nije svideo onaj što su joj ga naturali. Bila je prelepa devojka, ali ja sam već bio toliko potišten i nepoželjan u tom sastavu da sam se posle kraćeg razgovora pozdravio sa njom, seo u auto i odvezao se.

Posle nekoliko dana sam saznao šta se izdešavalo posle: potukli su se sa prijateljima kume, sa kojima se dovezla iz svog mesta, zatim su oni uvukli u auto jednog od mojih drugova, odvezli ga negde u polje i pretuklli, a onda su ostali kolima išli u njihovo selo da se tuku,… Ali ja sam ispao najveći krivac. Sve u svemu, dan kojeg se, nažalost, sećam.

seth-doyle-76723
Lepu kumu, više nisam video, društvo se više nije skupilo u sličnom sastavu, postao sam nepoželjan. Najbolji prijatelj, s kojim sam odrastao, naljutio se i prekinuo svaki kontakt samnom, a ja sam prestao da se napijam. Tek nekoliko godina kasnije sam saznao da sam, navodno, posredno izvređao trudnu ženu mog najboljeg prijatelja. Posrednik je, pogađate, bio junak ove priče, koji se kasnije i oženio sa devojkom koju je jako voleo, a koju sam ja, eto, odbio.
Naravno, više nikom ne govorim kad mi se nečija žena udvara, niti kada se drugom udvara, ili čini preljubu, jer glasnik loših vesti se ubija.

 

three-monkeys-1212621_640

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s