EGO

Komentar u vidu arogantnog pitanja osobe koja je ponosni vlasnik grupe na fejsbuku, me je inspirisao za ovaj tekst.

  • Ko ste vi?

Dobro pitanje za svakog pojedinca, ali u smislu samospoznaje. Međutim kada se ono postavi sa prizvukom – šta ćeš ti u mojoj avliji – onda to dobija drugi smisao, pošto logičan odgovor na to pitanje već postoji napisan. Grupa je inače, namenjena onima koji se interesuju za neke vidove duhovne prakse kako bi delili svoja iskustva i znanja. Ja podelio, priličnom broju članovima grupe se svidelo, ali ne i adminu…

Tokom života sam upoznao mnogo osoba koje se bave svim onim što se danas stavlja u duhovnost: energetičara, učitelja, spritualista, sveštenika, terapeuta raznih vrsta, šamana, učitelja meditacije, psihologa, učitelja Reikija, astrologa, duhovnjaka, pravih i nabeđenih… Iako od svoje dvanaeste godine istražujem duhovnost u najširem smislu, iako sam učio, manje ili više od svih tih ljudi; iako se poslednjih deset godina edukujem za učitelja ličnog razvoja, ne pada mi na pamet da predstavljam sebe kao nekog učitelja, mudraca, ili neki duhovni autoritet, niti da izmišljam neka svoja sveta znanja, pravim svoje grupe, sledbenike i sl. Tako će i biti dok od svog majstora ne dobijem potvrdu probuđenosti uma i pravo da podučavam, a za sada samo imam njegovo dopuštenje da pišem o onome što sam naučio.

Vremenom sam naučio poprilično dobro kako da odvajam žito od kukolja, tj. da prepoznam šta je ispravno, korisno, istinito od onog suprotnog i ovde sam u ulozi novinara, blogera, koji želi da podeli sa onima koji žele da se razvijaju, znanja onih od kojih sam učio, kao i svoja iskustva. Za taj trud ne očekujem ništa, pa ni lajk na fejsbuku, mada su povratne informacije dobre kao smernica, a deljenje teksta sa drugima pokazatelj nesebičnosti.

Često je osoba koja želi da se razvija konfrontirana sa mogućnošću gubljenja sopstvenog identiteta kroz gubljenje svojih uverenja, stavova, ega. Strah od gubljenja sebe je sličan strahu od smrti iako je taj identitet samo maska izgrađena tokom života i socijalizacije. Ta borba sa egom može da potraje godinama, decenijama. Ona je često neprimetna ili potisnuta,  jer istina je nešto što sujeta teško prihvata.

Ego je najveći neprijatelj duhovnog razvoja, zbog toga što je duhovno-mentalna tvorevina i nalazi se na prvoj liniji odbrane od svega što može da dođe do sebstva. Najveći strah ega je sumnja u njegovo sveznanje. Ego nikada neće priznati da nije u pravu.

Zamislite balon oko sebe koji vam služi kao zaštita od spoljnjeg sveta i ne dozvoljava da bilo šta dopre do vas i naruši vaš mali svet. Što ga više duvate to je veći i impozantniji, ali je istovremeno i tanji, osetljiviji, podložniji pucanju, kao i mogućnosti da naleti na nešto oštro što ga može probušiti. Strah vas tera da ga duvate još više kako bi zaplašili pretnju spolja, jer kada naleti na neki trn spoznaje, balon ega biva probušen. Malo naduvan balon će se se samo blago izduvati, dok će onaj veliki da pukne uz veliki prasak. Takvim intenzitetima čovek doživljava atak na svoju ličnost. Svako ko ima ego, tj. iluziju zaštite sebe ima i strah od nekog ko potencijalno ima iglu istine u ruci, zato mora da plaši svojim veličinom sve oko sebe, ne bi li obezbedio prostor za svoja lična uverenja. Naišao sam na izreku psihologa Jasne Barjaktarević koja kaže: Iza svake prepotencije leži neka impotencija. Apsolutno tačno.

Ego 1

Moj prijatelj, istraživač duhovnog, Vladimir Labat, za ego kaže da ga svaki čovek ima i da se on ne može uništiti već samo skloniti. Mudrost je, po njemu, znati kada skloniti ego, a kada ga koristiti, jer zatvorena šaka ne može niti da dâ, niti da primi bilo šta. Ovo njegovo stanoviše o potrebi ega ima smisla kod muškaraca koji znaju da ekspresija ega prolazi kod određenog broja žena, pogotovo mlađih, jer pomaže da se prikažu kao mačo. Međutim i to je kočnica ličnog razvoja. Buda je rekao da je onom koji je bio sa ženom potrebno petsto života da bi se očisito i postao probuđen. Lično mislim da je ova izjava preterana, možda nije ni autentična, ali je jasno šta se njome želi reći. Radi se o prijanjanju za suprotni pol, a svako prijanjanje je blokada razvoja. Čovek naravno može da se razvija i u uslovima savremenog života, što je teže i izazovnije, a ne samo u celibatu manastirskog života.

Lična uverenja, pogrešna znanja i stavovi koji nisu u skladu sa stvarnošću su ono na čemu počiva ego, odnosno, samodovoljnost. Sujeta, zavist, gordost, mržnja, pohlepa, ponos… Ego je katarakta uma, zaslepljenost uma, kao naočare koje mogu biti više ili manje zatamnjene, i različitih boja stakla. Džabe je slepom pokazivati lepu sliku. Isus je pre dve hiljade godina to definisao kao: Tražiš trn u oku drugoga, a u svom brvna ne vidiš.

Ego je naš tamničar koji nas sprečava da budemo slobodni. U ovom svetu ne postoji apsolutna sloboda, jer smo ograničeni prirodnim potrebama i socijalnim uslovima, zakonima, porodičnim, prijateljskim, poslovnim i bračnim odnosima, religijom, tradicijom. Ako već ne možemo da steknemo spoljašnju slobodu, onda možemo unutrašnju slobodu, a to znači osloboditi se vezanosti za spoljašnji svet, prijanjanja za materijalno, za ono što je spolja. Dakle osloboditi se ega. Kad se oslobodimo ega ostaje naše pravo JA. Samo, jako je teško razlikovati naše JA od onog JA koje kaže ego.

Don Miguel Ruiz ima koncept unutrašnjeg sudije i žrtve. Kada se oslobodimo tih naših unutrašnjih demona postajemo slobodni.

Poznajem osobe koje su važile ili još uvek kod nekih važe kao autoriteti u svetu duhovnosti. Određenim tehnikama su postigle neki nivo ili su jednostavno razvile neke ekstrasenzorne sposobnosti, koje su im dale uverenje da su nešto iznad ostalih, da su prosvetljene, da su nešto posebno… Dakle pojavi se ego, ili se samo još više razvije, pa onda kada se to udruži dobijemo one koji na sva zvona zvone, nose neke duhovne haljine, obeležja, odore, imaju neki duhovni stajling, uživaju u pažnji, popularnosti. Takvi neretko, to koriste za ličnu korist, manipulišu kako bi došle do novca, moći, pažnje, suprotnog pola, napajaju se tuđim energijama. Znam i slučajeve koji su oboleli od teških bolesti, što se uglavnom dešava pre ili kasnije takvim osobama.

Šteta je za takve osobe što su skrenule u stranputicu, ili su zastale dosegavši određeni nivo, misleći da su dostigle vrhunski razvoj. Dakako, veliki je broj i onih nabeđenih, šarlatana koji samo prave pometnju tako da ono malo pravih ostaju u senci.

Sličan šablon je prisutan i u ostalim oblastima pa tako imamo profesore u školama i na fakultetima, političare, rukovodioce, kao i neke druge ljude na odgovornim položajima, koji prave neverovatnu štetu zbog umišljenosti da su Bogom dani. Šteta koju osoba čini svetu je proporcionalna odgovornosti i zoni svog uticaja. Ako je predsednik države ili premijer egoista i psihopata onda se šteta meri na državnom i nacionalnom nivou, pa i šire.

Kako reče Bukovski: Problem sa današnjim svetom je što su inteligentni ljudi puni sumnji, dok su oni glupi puni samopouzdanja.

 

Zavist je proizvod ega, samovažnosti; mržnja, arogancija, posesivnost, ljubomora su proizvodi ega, nacionalizam, fašizam, feminizam, šovinizam, fanatizam, kapitalizam, komunizam…-izam. Svi ekstremizmi su proizvod ega, bolesnog uma. Ego je ponos na svoju nacionalnost, na pripadnost grupi, na svoj pol ( ili kako ga sad feministkinje zovu rod), na imovinu, na kuću, auto, lepu ženu, položaj, inteligenciju… Koliko je to sve vredno da se nazove zaista našim?

Hrišćanski monasi tvrde kako je gojaznost proizvod gladnog ega, ili kako ih nazivaju gladne duše, koje hranom nadoknađuju ono što im nedostaje, zadovoljavaju svoju potisnutu pohlepu. Ne bih ovo generalizovao, ali deluje smisleno.

Dakle u osnovi imamo strah koji na suprotnoj strani ima zdravo stanje ili ono što se zove Ljubav, harmonija, ravnoteža. Ovde ne mislim na zaljubljenost između osoba koja je bolesno stanje uma, već na zdrav odnos prema stvarnosti. Ego je slabost, strah koji je zamena za onu zdravu opciju – dostojanstvo.

Dostojanstvo je kada čovek ne dozvoljava da ga degradiraju niske strasti i pobude. Dostojanstvo je hrabrost da se čovek nosi sa svojim slabostima i strahovima, spremnost da se pruži drugom, da se živi nesebično. Ego je sebičan i sve čuva za sebe.

Prihvatanje i davanje su glavna oružja za oslobađanje od vlasti našeg ega. Imaš samo ono što daš.

Oni koji se nađu uvređeni ovim tekstom će prepoznati sebe i napadaće me, ali ja im opraštam, jer i sâm još uvek vodim borbu sa egom.

 

 

 

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s