Hrabri čovek

Pre skoro dve hiljade godina, jedan probuđeni Hrabri čovek u rimskoj provinciji Judeji je imao viziju humanosti. Odlučio je da ne bude sebičan i otkrije Vrata Carstva nebeskog za sve ljude koji žele da uđu. Vrata percepcije su bila dobro skrivana tajna, poznata samo uskom krugu sveštenika i vladara. Neki mnogo ranije tokom istorije su umeli da ih otvore, ali ovi potonji su znali da je za to potreban veliki trud i odricanje, te su ih sakrili. Ako ne mogu oni da ih nađu i otvore, onda neće niko. Obećanje da će se jednom pokazati narodu naplaćivali su porezom, podaništvom, ropstvom.

Mali broj vladajućih čuvao je Svetlo zaključano ispod kamenih podova hramova, plašeći se da ga neko ne iznese, jer Svetlo bi omogućilo slepima da progledaju, gluvima da čuju, siromašnima da se raduju. Opasno je bilo čak i kad bi samo pojedini progledali i kazali ostalima da se može videti, čuti, radovati. Kako vladati onima koji vide i čuju i onima koji imaju radost stvaranja? Zar da oni da uđu u Carstvo pre careva?

Daleko na istoku u zemlji Indiji je postojala priča o Budnom koji je nekoliko stotina godina ranije objavio narodu da postoji izlaz iz patnje. Ovde je postojalo samo obećanje: Doći će jednog dana, kad umrete  ( i kad budete nepotrebni). Jer sve što drugi kažu laž je. Istina pripada samo našoj veri i našem Bogu.

A onda je taj Hrabri čovek u Judeji pronašao Svetlo, otkrio Vrata Carstva nebeskog i kako je bio nesebičan poželeo da ih pokaže svoj svojoj braći i sestrama, svom rodu ljudskom, svim sinovima i kćerima božjim. Znao je da je mnogo mračnih čuvara kojima to nikako neće odgovarati, znao je i da je među ljudima velika većina onih koji neće moći još dugo progledati, jer su im čula jako otupela. Znao je da ne može promeniti čovečanstvo ni za dve hiljade godina, znao je da je žetve mnogo, a radnika malo, da živi među porodom gujinim. Znao je da mora položiti svoje telo u zemlju, a svoj duh posejati po Zemlji i čekati kišu osvešćenja da bi negde u budućnosti niklo čarobno stablo koje bi se vinulo do Neba i pokazalo put onima koji imaju snage i volje da se penju njime.

michal-grosicki-236574

Vazali, sveštenici i ostali kvislingovci i sekundarni vladari, uvek su rado žrtvovali svoje podanike zarad svoje kese i svog položaja. I pre i posle fariseja i sadukeja, ta praksa je svojstvena kukavicama i sitnim dušama na drugorazrednim položajima.

Hrabrost je vrlina probuđenih, a ima li veće hrabrosti nego se suprotstaviti religijskoj instituciji, crkvi, dogmi, vlasti koja je vazal najvećem carstvu na svetu? Uzeo je Svetlo iz njihovog podruma, uzeo je njihovu tajnu, pronašao Vrata  i rekao braći svojoj da ne budu slepci koji prate slepce. Osudio je sebe na smrt, ali je ostavio obećanje: Vratiću se kao lupež u noći, a vi zato budite budni.

Osudili su ga, izdali su ga gazdama svojim, oni kojima je ukrao svetlo i oni kojima su čula toliko otupela da nisu mogli  videti Svetlo, niti čuti da Vrata postoje. Položio je svoje telo kao plodno tle, a duh svog učenja ostavio svetu da ga čuva i poseje kad dođe vreme. Ostavio je seme plodnosti, jaje duhovnosti, koje će izroditi znanje kad dođe vreme. A vreme je došlo i znanja se pojavljuju, izlaze iz tajnosti, putevi se pojavljuju kako pravi tako i lažni, jer obeća Hrabri čovek da lažnih proroka biće mnogo.

Napravili su posle njega mnoga duhovna semena, samo nalik njegovom, nadenuli im njegovo ime i položili mnoga tela u zemlju zarad žetve u njegovo ime, i obećali ljudima život posle smrti, ali jaje novog znanja, taj prastari simbol proleća, novog života, novog početka, simbol znanja Hrabrog čoveka ostao je do danas. Teško je znati šta se u jajetu krije.

Jaje znanja donosi novi život, čarobna stabla su nikla i mnogo ih je lažnih, ali stabla Hrabrog čoveka ne nose njegovo ime, a lupeža u noći teško je poznati.

easter-

 Foto: Pixabay

 

 

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s