Nastanak učenja o Individualnoj meditaciji

Na prelazu iz osmog u deveti vek, u manastiru blizu Lase na Tibetu, jedan monah se izdvajao inteligencijom, sposobnostima, a ponajviše načinom razmišljanja. Još kao dete se izdvajao sposobnošću da pronađe izgubljene životinje, da vidi neku drugu stvarnost, kao i veoma dobrim pamćenjem. Pravo ime kao i ono monaško ostalo je nepoznato, što je možda posledica događaja koji su usledili u njegovom životu. 

Kako to pravila i tradicija na Tibetu nalažu, po savetu lama roditelji su ga dali u manastir, jer manastiri su na Tibetu vekovima bili najbezbednija utočišta i jedina mogućnost da se obrazuje i napreduje. Mladi monah je uspešno savladao sva učenja tibetskog budizma, ovladao svim meditativnim tehnikama, ali njegov zdrav razum je bio konfrontiran sa dogmatskim učenjem. U dvadestim godinama ga je mučila sumnja. Video je dosta nelogičnosti u učenju o karmičkom zakonu koji je nalagao da se karma treba iživeti i potrošiti kako bi se zaustavio karmički točak, što je cilj po budističkom učenju. Bilo mu je teško da prihvati ideju da se sve potčinjava nekom sledećem životu, nekoj sledećoj egzistenciji. Pitao se, zašto ne bi od ovog sadašnjeg života, jedinog koji imamo, pravili jedan dobar život,  jer koji je inače smisao života. Imao je želju da uradi nešto sa svojim životom koji je bio na prekretnici od obrazovanja do ostvarenja.
Ushićen novom idejom podelio ju je sa svojim prijateljima monasima, ali kao i svaka revolucionarna ideja nije naišla na plodno tle. Ukorenjena dogma po inerciji je stvarala strah od novog, strah od nepoznatog. Njegovi prijatelji su, iz dobre namere kako bi vratili zalutalo jagnje, prijavili igumanu manastira nove opasne misli njihovog člana. Iguman je pozvao monaha na razgovor.

dfg
Manastir Drepung kod Lase. Printscreen /You Tube.

Ponadao se mladi monah da će iguman kao najmudriji razumeti njegove ideje, ali u pitanju je bilo celokupno Budino učenje koje se prenosilo više od hiljadu dvesta godina. Celokupni socijalno-religijski koncept je počivao na tome, uređenje, manastirski život… A sada se pojavio virus koji je pretio da sve to uništi. Nije želeo iguman da pravi takve potrese i presuda je donešena: jeres mora biti odstranjena.
Monah je proglašen jeretikom, a njegovo učenje za jeres.

Da li iz samilosti, ili iz igumanove skrivene saglasnosti, ali nije potpuno isključen iz monaške zajednice, već je dobio mantiju druge boje, proteran iz manasira i osuđen da bude lutajući monah. Na mestu tog manastira se danas nalazi manastir Drepung koji je pretrpeo rušenja i obnavljanja tokom istorije.

 


Izgubio je mladi monah svoj manastir, svoj identitet, svoje prijatelje, a osim budističkog učenja nije imao drugih znanja i  ništa drugo nije znao da radi. Lutao je zemljom i nailazio na monahe koji su imali iste mantije kao on. Shvatio je da lutajući monasi postoje kao poseban red i to mu je pružilo olakšanje. Krenuo je prema Kini, usput naučio jezik i sve više nailazio na monahe koji su razumeli njegove ideje. Pričalo se puno o manastiru Šaolin i kvalitetu njegovih monaha. Vukla ga je ta priča.
Pojavio se jednog dana ispred manastira Šaolin gde je na platou grupa mladih monaha izvodila neke složene fizičke vežbe. Tražio je da razgovora sa igumanom manastira. Upitan kako se zove i odakle dolazi, odgovorio je da nema ime, nema dom i pokazao da dolazi iz šume. Instruktor se nasmejao i konstatovao da je beskućnik, bez doma. Na kineskom se bez doma izgovara kao Vu Džia (Wu Jia), pa je tako sa dvadeset šest godina starosti dobio ime koje je ostalo jedino poznato do danas.
Prošao je test za ulazak, primljen je u monašku zajednicu manastira Šaolin i poslat je u kuhinju da radi ono što niko neće da radi. Iako je bio od detinjstva monah sa završenom obukom i posedovao veliko znanje, sada je ponovo stavljen u ulogu đakona, običnog pripravnika kome su dodeljeni najgori ponižavajui poslovi. Prihvatio je ćutke svoje obaveze, vredno učio, radio i vežbao sve što i monasi mnogo mlađi od njega.

shaolin-1076523_640
Manastir Šaolin, Kina. Foto: Pixabay.

Proveo je oko četiri godine u manastiru kada mu je iguman saopštio da je savladao ono što je trebalo i poslao ga na takozvano sazrevanje uma.
Krenuo je na put sazrevanja sa već koncipiranom idejom o novom učenju zbog koga je izbačen iz matičnog manastira. Uputio se tradicionalno na planinu Kailaš gde je dostigao blistavi um, najviši stupanj prosvetljenja, a onda se uputio u svoj matični manastir da pronađe svog starog prijatelja kako bi mu izložio svoje učenje. Prijatelj se zvao Bong Doi i kasnije je postao drugi u liniji majstora ovog učenja koje se prenosi do danas.

kailash-317458_640
Planina Kailaš. Foto Pixabay

Vu Džia je koncipirao učenje kako bi od čoveka pravilo njegovu najbolju verziju tako što se razvijaju one sposobnosti koje su se poslednje razvile u ljudskoj evoluciji. Umesto dogme uveo je funkcionalna pravila. Funkcionalna pravila su nalagala da se učenje prilagođava duhu vremena u kom se nalazi. Postoji samo jedan nosilac linije učenja i ono se prilagođava onako kako je najbolje pojedincu koji se razvija shodno njegovim predispozicijama, potrebama, mogućnostima, vremenu i tradiciji u kojoj živi. Svaki nosilac linije ima svoj odbor koji je zadužen da konzervira znanja za slučaj da se učitelju nešto desi.
Učenje je prenošeno preko majstora koji su pripadali raznim dalekoistočnim tradicijama pa su tako nosioci linije učenja živeli u Indiji, Kini, Tibetu, Japanu, Burmi, Srednjoj Aziji… Bili su pripadnici raznih religija, a bilo je i nekoliko žena nosilaca linije učenja. Ovim je učenje uzelo esencije onog najboljeg iz svih tih tradicija, sve ono što je unapređivalo razvoj najmlađih funkcija svesti. Učenje ne poznaje bilo kakve, rasne, verske, polne ili druge razlike. Poštuje se individualnost i izbor svake osobe s ciljem da se osobi pruži ono što joj nedostaje kako bi dostigla potpuni lični razvoj i ostvarila najbolju verziju sebe.

Na Dalekom istoku je ovo učenje oduvek bilo poznato kao Posebno učenje, sve do dvadesetog veka. Majstor Posebnog učenja, Dali Čarma (Daly Charma), tibetanski monah, duhovni učitelj Dalaj Lame i visoki funkcioner u vladi Tibeta, doneo je  Posebno učenje u Evropu gde je pronašao svog naslednika i dao mu ime Individualna meditacija. Ovaj naziv ima za cilj da naglasi da je ovo put ličnog razvoja koji ima individualni pristup osobi koja je na putu.

 

 

Priča je sažeti opis dela knjige Blistavi um – Nastanak učenja o Individualnoj meditaciji,  Juen Xian, koja je prva u nizu knjiga koje opisuju celokupan istorijat života svih majstora Posebnog učenja, odnosno Individualne meditacije.

 

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

1 thought on “Nastanak učenja o Individualnoj meditaciji”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s