Budistički monah probija skale moždanih aktivnosti dok meditira u laboratoriji

Metju Rikar (Mattheui Ricard) je pisac i fotograf, ali je istovremeno i budistički monah koji provodi sate meditirajući. On opisuje meditaciju kao vežbu za um. Kaže da je to slično dizanju tegova, jer pomaže širenju vašeg uma i pozitivizmu.
U videu ispod Rikar otklanja neke zablude o meditaciji tako što stavlja 256 senzora koji treba da otkriju moždanu aktivnost tokom ove studije.
Kada su senzori postavljeni on je započeo meditaciju saosećanja (compassion meditation) i skala gama talasa je iskočila van maksimalne granice tabele. Aktivnost u levom prefrontalnom korteksu je skočila naglo u odnosu na desnu stranu, što ukazuje na veliki porast sreće i slabu verovatnoću za negativnost.
Ove promene se odnose na poboljšanje učenja, pažnje, memorije i svesnosti. Studija je takođe ispitala i ostale monahe i pokazale su se značajne promene u njihovom mozgu. To nije bilo samo dok meditiraju. Njihova moždana aktivnost u normalnom stanju svesti izgleda kao kada početnik meditira. Oni su takođe u stanju da lakše otklone negativne emocije nego ljudi koji ne meditiraju. To je u skladu sa nekoliko drugih studija. Ovo su dokazi da meditacija nudi velike koristi.

7 načina na koji meditacija menja mozak prema nauci

Jasno je da od meditacije imamo ogromne neurološke koristi. Ovo su 7 stvari koje su pokazale kako meditacija menja mozak:

1. Meditacija sprečava starenje mozga.

Nedavna studija sa UCLA univerziteta je utvrdila da dugogodišnji meditanti imaju bolje očuvan mozak od nemeditanata u istom starosnom dobu.

2. Meditacija smanjuje aktivnost u ja centru mozga

Pokazalo se da puna svesnost smanjuje aktivnost u podrazumevanom režimu mreže (DMN -default mode network), moždane mreže odgovorne za sanjarenje i samoreferentne misli. Stalno lutajući um je generalno asociran nesrećom.

3. Deluje kao antidepresiv i protiv anksioznosti.

Studija je pokazala da je efekat meditacije na anksioznost i depresiju bio sveden na 0,3. Možda zvuči kao malo, ali je to isti efekat koji se postiže antidepresiv medikamentima.

4. Meditacija može da dovede do promene veličine u ključnim zonama mozga.

Izgleda da dolazi do smanjenja amigdale koja je odgovorna za strah i anksioznost, a da zone zadužene za učenje i pamćenje uvećavaju kortikalnu debljinu.

5. Samo nekoliko dana praktikovanja uvećava koncentraciju i pažnju.

Pošto je snažan fokus pažnje (na objekat, ideju ili aktivnost) jedan od glavnih ciljeva meditacije, ne iznenađuje da meditacija uvećva našu pažnju.

6. Meditacija smanjuje anksioznost.

Istraživanja su pokazala da meditacija pune svesnosti (mindfulness, tj. vipassana – prim prev.), za razliku od meditacije s pažnjom na disanju, može da smanji anksioznost – i čini se da su te promene posredovane regionima mozga povezanim sa samoreferentnim (ja centrom) mislima.

7. Meditacija može pomoći kod zavisnosti.

Sve veći broj studija pokazuje da, s obzirom na njen uticaj na regione samokontrole mozga, meditacija može biti veoma efikasna u pomaganju ljudima da se oporave od raznih vrsta zavisnosti.

 

Izvor: http://myscienceacademy.org

Prevod: Saša Maletić

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s