DA LI NAM JE POTREBAN UČITELJ ZA DUHOVNI RAZVOJ?

Opet su mi komentari dali povod da pišem. Ovoga puta nije samo komentar upućen na moj tekst, već  vidim da je aktuelno polemisanje na društvenim mrežama oko ovog pitanja potrebe učitelja duhovnog razvoja. Povremeno izgubi na snazi najgluplja polemika o tome da li je Zemlja ravna ili okrugla pa se polemiše o nečemu drugom. Uveren sam da se ciljano forsira ovo pitanje da bi se skrenula pažnja ljudi, ali isto tako ne mogu da verujem koliko ljudi se upecalo na ovu udicu gluposti. Odgovoriću za sve da Zemlja nije ni ravna, ni okrugla, već loptasta. Uostalom kao da je to važno, jer da je važno, čovečanstvo sigurno ne bi preživelo od praistorije do danas. Većina ljudi to nije znala i još uvek ne zna pa su ipak živeli i žive i bave se onim problemima koji su se tiču njih samih. Tako ću se i ja baviti onim problemima čije je rešavanje značajno za nas.

Da li je potreban učitelj za duhovni razvoj, da li nam je potreban vodič na putu?

Komentari su došli na moj tekst Nastanak učenja o Individualnoj meditaciji, u kom opisujem nastanak učenja u devetom veku. Izvesna osoba je napisala – Evo opet se pojavio neki učitelj. Ono što mnogi zastupaju je kako nama ne treba nikakav vodič na duhovnom putu, kako imamo svo znanje u sebi, naša duša sve zna…

Očigledno je da kritizeri nisu pročitali ostale tekstove koji su u vezi sa ovom temom (Tržište duhovnog i ličnog razvoja), jer bi verovatno shvatili da sam i sam saglasan sa dobrim delom njihovog mišljenja.namaste-1935938_640

Kao prvo, učenje o kom sam pisao  i njegov učitelj, koje najbolje poznajem, se nisu pojavili, već je učenje nešto što traje i razvija se 1200 godina i nastalo je na temeljima mnogo starijih učenja, a aktuelni učitelj se nije pojavio sada već je prisutan kao učitelj od 1984. godine, međunarodno je priznati stručnjak za psihologiju i za lični razvoj i što je najvažnije ima rezultate iza sebe. Postoje osobe koje su dostigle visok nivo duhovnog razvoja, a nekoliko osoba koje lično poznajem je dostiglo vrhunski nivo, blistavi um. Razlog zašto ga dotični kritizeri dočekuju na oštar nož je ne poznavanje ličnosti, niti dela tog čoveka, niti učenja koje on prenosi. Kritiku nekog čoveka ili učenja može dati samo osoba koja je kompetentna za to i koja je upoznala predmet kritikovanja. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje kojim može da pokaže svoje vrednosti, a  isto tako i svoje manjkavosti. Mnogo kritika se danas može naći na internetu i društvenim mrežama, a jako malo je istih koji mogu da ponude nešto kvalitetnije u zamenu, ili čak da svoje kritkie argumentuju ili dokažu. Najlakše je iz prve odbaciti ono što dolazi, jer to je delo ega koji se plaši da mu nešto ne uništi njegova uverenja.

Drugi razlog za ovakve kritike, mislim da dolaze od slike koju su na Zapadu stvorili neki tzv. duhovni učitelji koji su se proslavili i izbledeli. Nije džabe izreka: Ko visoko leti, nisko pada. Imali smo Maharišija, imali smo Oshoa, Imali smo Šri Činmoja, Sai Babu, imamo Mohanđija, i mnoge druge. Nabrojao sam one sa čijim delom sam bar delimično upoznat, ali činjenica je da nam nisu doneli ono što smo očekivali. Može se reći da smo mi na Zapadu sada pomalo razočarani svim tim duhovnjacima koji su došli na velika vrata i na crvenom tepihu, a ostavili nam malo toga. Na to još možemo da dodamo i sva zvanična i nezvanična religijska učenja koja nas vekovima izrabljuju. Sve ovo čini da smo vrlo skeptični na svaku priču koja se pojavi, jer je toliko priča koje su se pojavile do sada i nisu pružile ono što su obećavale.

.notre-dame-cathedral-2246551_640

Učenje o kojem sam pisao se nije pojavilo sada, već se razvija dvanest vekova, a njegovi nosioci se nisu eksponirali, niti masovno širili učenje, o čemu sam takođe pisao u tekstu  Zašto je Individualna meditacija jedinstveno i elitno učenje. Aktuelni učitelj, Milenko Vlajkov se takođe nije eksponirao do nedavno. Razlozi za to su, politički, religijski, znanstveni, teritorijalni, jednostavno, nije bilo vreme kao i za mnoga učenja koja su ostala skrivena do danas. Međutim sada kada je odlučio da učenje obelodani na široko naišao je na talas osude, što je i za očekivati, jer tako to ide sa svime što je novo i nepoznato. Strah od nepoznatog je sastavni deo sitnih duša i slabo razvijenih pojedinaca.

Nedavno sam za moje tekstove dobio kritiku, onako indirektno, izdalje i kulturno, od osobe koja se bavi jednim vidom duhovne prakse i isceljenja. Dotična osoba, koju inače cenim i poštujem, je negirala evoluciju (aluzija na naziv sajta), tvrdeći da su postojale civilizacije i pre rođenja današnjeg čovečanstva. Lično verujem da jesu, iako to za nas nije važno, ali svakako su i te civilizacije imale neku evoluciju dok nisu na neki način skončale. Naravno došla je i tvrdnja da pojedincu ne treba učitelj i da svako može i treba da se razvija sam. Ovo bi možda izgledalo uverljivo da sama ta osoba nije neka vrsta učitelja, koja drži predavanja obuke, seanse, povlačenja i sve to veoma dobro naplaćuje, više od svih koje znam. Naravno da je ta osoba više puta napomenula i od koga je učila ono što zna i primenjuje.

Kako neko ko je bio učenik nekih učitelja, a sada drži školu i ima učenike, može tvrditi da nikome ne treba učitelj?

Ja se slažem sa tim da svaki čovek u sebi poseduje sve što mu treba, slažem se i da svako ima svoj individualni put razvoja, da je svako jedinstveno biće u univerzumu, da svako ima svoju istinu i da svako treba do svoje istine da dođe sam, da svako ima boga u sebi, ali kako doći do sebe, do svoje duše, do svog Ja, do svog znanja?

aec-1782427_640

Kako doći do sebe, je bilo pitanje koje sam sebi postavio pre mnogo godina. Sećam se da nisam mogao da dođem makar do neke knjige o meditaciji ili slično. Nisam imao koga da pitam, a nisam znao ništa o tome. Hteo sam da krenem, a nisam znao ni odakle da počnem, ni kuda da idem niti gde treba da stignem. Lutao sam kako sam tako i sa nekim vodičima, a kuda sam lutao vidim tek kad sam se popeo malo iznad.

Kada bih, na primer, hteo da se popnem na Mont Everest, prvo bih morao da otputujem do podnožja planine što bih nekako i izveo, ali bih svakako morao da pitam nekoga kako se do tamo stiže, da koristim neka prevozna sredstva koja su izmislili drugi ljudi pre mene, da koristim puteve i mape koje su drugi napravili. Kada bih krenuo sam od sebe, peške, možda bih i stigao do podnožja Himalaja za nekoliko godina. Dug period. E, a kada bih već stigao do podnožja planine koju ne poznajem, koja je surova, čije puteve ne znam, bez opreme i sredstava, mogao bih samo da sednem u podnožje i proglasim to svojim velikim uspehom. Došao sam i video Mont Everest, video sam Krov Sveta i dostigao sam vrhunac, ja sam prosvetljen, jer ko će mi poverovati da nisam.

Ako bih ipak hteo da se popnem na najviši vrh i ako bih dobio od nekog opremu, ipak ne bih znao kojim putem da krenem. Ne bih znao koja staza je najmanje opasna, koja staza nije stranputica, koja može da me odvede u propast ismrzavanje. Ne bih znao kada da krenem, kada da stanem, gde i kad će duvati vetar, da li će biti snežne mećave, gde i kako se ulogoriti. Definitivno se ne bih uputio bez nekog šerpasa, bez nekog ko je već prošao tim putem, koji ga poznaje, koji zna sve stranputice, koji zna kako najkraće i najbezbednije stići na vrh.

Sam bih možda i stigao na vrh, ali koje su šanse za to i koliko bi mi godina i pokušaja  trebalo za to?

Učitelj je neko ko se već popeo na vrh (dostigao je visoki nivo duhovnog razvoja), koji zna njegove puteve i stranputice (poznaje duhovne stranputice i zablude), on ima opremu koja je potrebna (poseduje tehnike za lični razvoj), zna kakve su mogućnosti onoga koji hoće da se popne, da li je dovoljno zdrav i snažan za put i do kog nivoa može da stigne.

Moguće je i sam se popeti, bilo je i takvih u istoriji, ali su veoma retki. Buda je po predanju sam dostigao probuđenost, ali svakako da se ne može obezvrediti njegov asketski život pre toga sa šumskim učiteljima. Ne samo da se ne može obezvrediti nego je sigurno da su mu taj način života, tehnike koje je praktikovao od tih učitelja, doneli duhovni napredak, a poslednje korake je morao da napravi sam.

Nikola Tesla je takođe imao neki svoj sistem razvoja, ali se ne mogu obezvrediti vežbe koje mu je otac zadavao kao detetu, zatim njegova borba sa preosetljvim sluhom, poznanstvo i prijateljstvo sa Vivekanandom… Američki psiholog Albert Elis je takođe dostigao blistavi um nekim svojim tehnikama, ali svakako da se to temeljilo na znanjima koja su već postojala i na njegovom briljantnom intelektu s kojim ne može svako da se pohvali. Isus se razvio na ezoteričnim znanjima judaizma i imao je sigurno, ne jednog učitelja.

Učitelj Individualne meditacije ima za cilj da dovede učenika do 70% njegovog duhovnog razvoja, a onda se razvoj odvija sam po sebi i učenik se prepušta sebi na putu tzv. sazrevanja uma.

Mnogi ljudi su protiv vodiča na putu razvoja iz revolta prema religijskom načinu vođstva što je sasvim opravdano, ali treba imati u vidu i religijske podele na one više  i one niže. U budizmu imamo podelu na viša i niža bića, tj. na one koji su se posvetili putu i manastirskom životu i ostale vernike. U hrišćanskim crkvama imamo sličan poredak koji se tako ne imenuje, ali se prepoznaje. Oni u manstiru su posvećeni duhovnom razvoju i za njih postoje drugi uslovi i druga pravila i uvek je u pitanju hijerarhija i nadzor naprednijih u odnosu na one koji su na putu.

Ovde bih hteo da se osvrnem na jednu hrišćansku meditativnu praksu, o kojoj sam takođe pisao, a to je isihazam. Uputstvo za isihastičku molitvu je, takođe, da svako ko želi da praktikuje ovu tehniku mora da ima nekog duhovnika koji će ga voditi na putu kako se ne bi izgubio. Duhovni put nije jednostavan ni definisan, baš iz razloga što je za svakoga jedinstven i zbog toga je potreban neko ko će prepoznati kad je došlo do skretanja.

 

 

 

Svakako da bih ja pre uzeo šerpasa nego da krenem sam i utučem godine na pokušaje da osvojim vrh sa šansama da uspem koji se mere u promilima. Trebalo bi da znam i koji od tih šerpasa je došao do vrha ili bar malo više od mene koji sam, eto došao do podnožja. Svaki ego misli da je dostigao svoj maksimum pa čak i ona nižerazredna učenja. Šamanizam, na primer, kao praistorija duhovnog razvoja ima svoje domete, ali svakako nije sistem koji nas može dovesti do vrha planine. U svakom slučaju i šamani ne nastaju sami od sebe negu su podučavani od drugih. Da li je Kastaneda mogao dostići i saznati sve ono o čemu je pisao da nije učio od Don Huana?

Ako već uzmem tog šerpasa da mi pokaže put do vrha Mont Everesta, to ne znači da moram da naučim njegov jezik, da preuzmem njegov lični stajling, njegov identitet, niti da ostanem da živim sa njim na Himalajima. Uzeću od njega ono što mi treba da ostvarim cilj i dalje nastaviti sam.  Jedna ličnost može da ima 99% negativnih stvari u svom životu, ali ako ima 1% onog što je nama potrebno da bismo se duhovno uzdigli, onda je preporuka uzeti taj biser.

Dobar primer o izboru učitelja imamo u Joganandinoj knjizi Autobiografija jednog jogija, gde on podrobno opisuje svoju potragu za učiteljem. Taman kad je pomislio da je pronašao učitelja ovaj ga je poslao kod drugog. To je bio maksimalan domet tog učitelja što se tiče Joganande i on je znao da on nije taj koji može da ga dovede do kraja puta. Ti učitelji bez ega su izgleda ostali u Indiji i nisu otišli u Ameriku da tamo prave ašrame i stiču bogatstva.

Svako ima svoj razvoj i svoje mogućnosti, svaki učitelj ima svoje domete i svoju ciljnu grupu, ali je malo onih koji mogu stići do vrha za kratko vreme i još manje onih koji su tamo već stigli. Drvo se poznaje po svojim plodovima. Ko god želi da se razvija sam, da pada na nos i uči na svojim greškama ima pravo na to i svako ko želi da kritikuje ima demokratsko pravo na to, ali da li ima i moralno pravo i da li je ta kritika zasnovano na činjenicama? Ja sam se kroz svoje iskustvo padanja na nos i lutanja naučio da je najbolje i najbrže pratiti nekog ko je nešto već dostigao.

Postoji izreka za orijentaciju koja glasi: Kartu prati, al’ seljaka pitaj.

 

Foto: Pixabay

Advertisements

Author: sashamaletic

…neko ko se ne može i ne želi definisati kao zanimanje, već pre kao tragalac, disident, neko ko uvek traži i onu drugu stranu, istraživač u oblastima: likovnih i primenjenih umetnosti, muzike, poezije, fotografije, dizajna, raznih zanata, filozofije, psihologije, religije, tradicionalne medicine, spiritualnosti, dalekoistočne tradicije, sporta, borilačkih veština, ličnog razvoja, Reikija, joge, meditacije,…Ljudsko biće, otac, stanovnik ove planete. Od 2007. godine učenik Milenka Vlajkova (Juen Xian), majstora individualne meditacije, psihologa i psihoterapeuta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s